Odlazeći dalje, na Zapad, zaveštali su svojim drugovima sledeće: ako poginu u drugoj zemlji, neka ih sahrane u slovenskoj Srbiji. Poginuli su. I sahranjeni su u Beogradu. Zajedno sa srpskim i ruskim oslobodiocima jugoslovenske prestonice...plačem,plačem, moje suze padaju po tastaturi ali neka, neka, večna Vam slava braćo draga...

Gospodin ambasador Rusije u Srbiji nije predstavio istorijske činjenice (kako tvrdi), već svoj ideološki obojen stav. Ako i postoje takvi ljudi koji neće da vide ogrom žrtava naroda SSSR u ratu sa Nemcima, njihovi argumenti nemaju nikakvu težinu.
To ne znači da mi, koji poštujemo i pamtimo doprinos sovjetskih vojnika u slamanju hitlerovske Nemačke, treba da se otvorimo na prilično neveštu propagandu ambasadora.
Izgleda da je i sam gospodin Konuzin nesiguran u to šta i kako govori, isuviše je mesta u tekstu koje se mogu lako dovesti u pitanje. Da spomenem citat u kojemu se kaže da crvenoarmejci nisu došli da nameću sovjetske zakone i poredak (samo su asistirali, je li?). Ili treperenje prilikom upotrebe izraza srpski i jugoslovenski, kao i prisećanje u poslednjem momentu da su se u jedinicama Crvene armije borili i pripadnici neruskih naroda iz SSSR-a. A i ono sa saradnjom sa borcima otpora nije loše(Jugoslovenskom kraljevskom vojskom u otadžbini?).
Veličina žrtava ruskog i drugih naroda SSSR-a može tek onda da se oceni, kada se osvetli i od strane odnosa zločinačkog Staljinovog sistema prema njima. Tada postaje sasvim jasno da klanjajući se senima miliona vojnika, bliskih nam ljudi iz bratskih naroda, ne možemo da dopustimo da se politički komesari sa DŽugašvilijem prošvercaju sa njima.
U Beogradu treba da bude ulica vojnika Crvene armije, zahvaljujemo gospodinu ambasadoru na delovanju u tom pravcu. Jedino molimo da obrati pažnju i da se ne zaleće previše. Bilo je mnogo sinova Rusije, koji su morali da beže iz otadžbine nakon boljševičke revolucije, a koji su zaslužni za podizanje kulture u Kraljevini SHS i Jugoslaviji, o njima bi takođe trebalo pomisliti. Istorija Srbije nije počela 1941 godine.
Nadam se da će doći vreme kada će i u Rusiji, bez straha od umanjivanja zasluga i značenja u pobedi nad Nemačkom, odnos prema komunističkom režimu biti sagledan sa stanovišta prave Rusije, ne one sovjetske.
Malo je naroda kojima je Rusija tako bliska kao Srbima, ne treba to potcenjivati.

Postovani gospodine Konuzin 3,5 godina protiv Hitle rovaca su ratovali pravoslavni Srbi dok su Hrvati i Muslimani imali svoje jedinice na ruskom frontu u sastavu Nemačke vojske.Postovani gospodine Hitlerovske snage nisu ubile na stotine hiljada Jugoslovena već Pravoslavnih Srba. 1944 Pravoslavni Srbi su sa najvećom ljubavlju dočekali svoju pravoslavnu braću Ruse.Pravoslavni Srbi se uzdaju u Hrista i Pravoslavnu Rusiju.Bratska ljubav Srba prema Rusima u koju ste se sigurno uverili ne počiva na komunizmu koji je stigao 1944.Već na Pravoslavlju. Da bi opstali kao narod ida bi Rusi imali mladjeg brata ne vezujte nasu ljubav sa ateizmom koji razara nase biće.

Previše je netačnosti i proizvoljnosti u ambasadorovom napisu. Evo samo nekoliko nahvažnijih:

“…Uvek i svuda pamti da nisi došao u Jugoslaviju da bi nametao svoje zakone i poredak…”. Neće baš tako biti. Bez sojvetske vojne sile, Titove snage ne bi mogle da silom uzurpiraju vlast u zemlji (pogotovo ne u Srbiji, gde su imali najmanje onih koji su ih simpatisali).

“…Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane…”. Ne sme se zaboraviti da su ulice koje su dobile imena komandanata Crvene Armije već davno pre toga imale svoja tradicionalna imena. Preimenovane su prekonoć, nasilno, dekretom komunističkih vlastodržaca. Daću samo dva (od mnogih) primera: 1.Ulica Kralja Aleksandra je primenovana u „Bulevar Crvene Armije“; 2. Resavska ulica u „ulica generala Ždanova“. Najpikantnije je da g. Ambasador zaboravlja (ili ga o tome niko nije obavestio) da su i Crvenoj Armiji i generalu Ždanovu jugoslovenske komunističke vlasti krajem četrdesetih/početkom pedesetih godina – posle sukoba Tita sa Staljinom isto tako prekonoć već jednom oduzele ta imena i preimenovale ih u: 1. „Bulevar Revolucije“, i 2. „ulica Prvog Maja“. Posle toga je tokom vremena i zavisno od novih pomirenja/džapanja usledilo i dalje menjanje. Danas te (i druge) ulice nose svoja tradicionalna imena i niko, ko je pri zdravoj pameti ih više neće menjati. Ovim ne želim da kažem da imena Crvene armije i njenih komandanata treba odbaciti. Ko želi i za to dobije podršku birača – neka ih daje ulicama u Novom Beogradu i onim novim delovima grada koji su građeni pod komunistima..

@ Aleksa
Bravo Aleksa, kako si samo uspeo da pronicljivo raskrinkaš ideološki stav ruskog ambasadora. Zamisli samo, on tako ostrašćeno ideološki nastupa, za razliku od svih raznoraznih idi-mi-dođi-mi velikana zapadne provenijencije, od ambasadora, preko visokih predstavnika, do portparola nekih komisija, agencija i nevladinih organizacija, koji nas svakodnevno besomučno zasipaju sasvim drugačijim stilom komunikacije. Oni svi listom nastupaju kao humanisti, sa dubokim urođenim osećajem za pravdu i istinu, zar ne?

"Crvenoarmejci nisu došli da nameću sovjetske zakone i poredak (samo su malkice asistirali)..." A i nisu morali previše da se trude, kada se tadašnja jugoslovenska kraljevska vlada u izbeglištvu, pod uticajem zapadnih saveznika - tačnije Britanaca, odrekla Draže Mihailovića i njegovog pokreta u korist Titovih partizana. Hvala zapadnim demokratijama, hvala gordi Albione i hvala vam potomci Karađorđevi.

I onda Aleksa zaključuje u stilu: "OK, nemoj da se zalećete, daćemo vam mi neku uličicu Crvene armije u predgrađu, ali prvo da se pokajete za sve žrtve Oktobarske revolucije i Staljinove žrtve." Bedno, Aleksa. Bedno.

Pa niko nije predlagao da se dodeli naziv ulice ili bulevara u Staljinov bulevar, ulica Lavrentija Pavlovića Berije, trg NKVD, prospekt DŽugašvilijevih politkomesara i sl.

A to da li poneka ulica zaslužuje da dobije naziv po pripadnicima belogardejske emigracije, što bi to bilo sporno? Da li je gospodin ambasador protestvovao što je Beograd, kao i svi drugi gradovi u Srbiji, prosto preplavljen nazivima bulevara kao što su Nikolaja Romanova, generala Vrangela i sl?

Neki ne dozvoljavaju naziv Ravnogorska ulica, neko ne voli generala Ždanova ili Tolbuhina, pa će stoga ulica da dobije neutralan naziv - ulica Havijera Solane.
Tako i treba.

No, odakle prenosite?

@ Aleksa
Mi smo, kao narod i država, našli da se busamo u grudi junačke svojim principijelnim kritičkim stavom prema Rucima, a prema ostalima znamo samo da podvijemo rep.
Možemo mi da idealizujemo srpsko-ruske političke odnose kroz istoriju, ali je ipak činjenica da se Srbija nakon petooktobarske revolucije svrstala u suprotan tabor u odnosu na Rusiju. Ne želim pri tome da "krivim" nikoga, jednostavno to je činjenica. I odatle su proistekle razne stvari poput uloge Otpora u obojenim revolucijama u mnogim bivšim članicama Sovjetskog saveza, slanje oružja Gruziji u periodu neposredno pred napad na Južnu Osetiju, ali i apsolutno distanciranje u Srbiji od svega što u sebi sadrži rusko ime. Počev od banaka i učešća ruskih firmi u procesu privatizacije, pod plaštom priče kako smo mi fini i gadljivi na prljavi KGB kapital i sl. Ali isto tako je godinama u medijima forsirana ružna slika o Rusiji, što je eskaliralo u trenutku privatizacije NIS.
I posle toga nas čudi ruski stav povodom dodele odlikovanja Stipi Mesiću ili ovaj nastup ambasadora Konuzina.
Problem je što mi još nismo raskrstili sa svojom prošlošću, a ne vidimo jasno ni obrise budućeg razvoja.
Stoga i stav Konuzina treba pogledati i sa druge strane medalje.

@Pera Detlić
Nažalost nismo dovoljno veliki da svladamo nametanu od zapada granicu i podelu na Zapad i Istok.Naša ravnoteža je oduvek zavisila od odnosa između velikih i bili smo pre svega predmet njihovih uticaja, bez obzira na to što u to unosimo često osećanja, pre svega prema Rusiji.
Izgleda kao pravilo da kompleks niže vrednosti evropskih naroda raste od Londona i Pariza prema istoku, a vidi se u manifestaciji više vrednosti prema najbližem susedu na istoku i dalje. Ne kažem da se iz drugih civilizacijskih centara ne širi slična pojava, ali ova što ide od Zapada je kod nas sasvim opipljiva.
Zapad je namerio da okrene državu Srbiju protiv Rusije i Rusa. Ne košta ih previše - nestabilnost u Srbiji i pare za plaćenike na mestu, koji su često i rusofobi (virus kompleksa niže vrednosti je vidljiv kod njih ko na dlanu). Problem je jedino što ne može da to učini i sa Srbima kao narodom, ali ne verujem da su previše zabrinuti zbog toga.
Srbija je podeljena kao uvek, verujem ipak i svesnija svog tragičnog položaja. Kad nas već teraju da biramo stranu, možemo to činiti bez da postanemo slepo oruđe u tuđim rukama. To nije stvar mišića već duha.

@Milorad
Samo pretpostavljam zašto Vas je žacnula misao da istorija Srbije nije počela 1941. godine. Potpuno se slažem s Vašim dedom koji kaže da bi (partizani) "još uvek bili po šumama i gorama da nisu Rusi naišli sa istoka". Štaviše mislim da bi slovenske zemlje još dugo stenjale pod Nemcima (moguće i nestale) da nije bilo Rusa. Vidim ipak problem u tome da nisu svi mogli da izađu iz šuma Srbije, ali i Poljske i Ukrajine, nakon prolaska sovjetske vojske.
Nije mi poznato koliko je Donskih kozaka bilo u sastavu Crvene armije, ali znam da su strašno stradali u godinama neposredno po oktobru 1917., tako da nisu mogli da budu prijateljski raspoloženi prema sovjetskom režimu. Čitao sam i kako su Kozake koji su bežali pred Crvenom armijom i dokopali se Austrije Britanci vratili Staljinu. Ima o tome i kod Solženjicina. Sačuvaj Bože da stojim na njihovoj strani u vezi saradnje sa Nemcima, jedino ne bih nikome želeo da dođe u takvu situaciju.
Nisam protiv partizana, ali jesam protiv tih koji su ih iskoristili da dođu na vlast i probali da zatru prošlost srpskog naroda.
Isto tako nemam sklonosti da podučavam, verovatno ste me zamenili sa nekim.

Ovde istorija počinje sa svakom novom vlašću. Ova je mislila da će moći bez pomoći Rusije, pa se prevarila. Srbi i Rusi pripadaju istoj civilizaciji - pravoslavnoj. Tako će i ostati, bez obzira na promenu vlasti, ideologija i istorijskih epoha. Zato ništa neće smetati da se onaj bulevar opet zove Bulevar Crvene armije. On je svedočanstvo značajnog trenutka u istoriji dva naroda.

Zar Sloveni nisu bili vrlo visoko na Hitlerovoj rang listi. Odmah ispod Jevreja.

@Pera Detlić i Milorad
U čitanju teksta ambasadora, što se vidi u mojim komentarima, bio sam suviše racionalan, zanemario sam značenje emotivne komponente poruke i njeno delovanje na ljude kojima je upućena. Izvinite i hvala na reakciji

Legitimitet Titu (i njegovim sledebenicima) koji je srpskom narodu oteo i ideologoizovao partizanski pokret, nije dao Brka, već Čerčil i naši zapadni "prijatelji". Partizani su bili srpski rodoljubi koji su bežali ispod ustaške kame, osvetnici kojima su ustaše (Hrvati i Muslimani) poubijali porodice. To su bili Srbi do kojih nije mogao dopreti Dražin pokret koji je bio, nažalost, jako lokalnog karaktera, naivan i neambiciozan.

Takav partizanski pokret su Tito i njegovi oteli iz ruku napaćenog srpskog življa sadašnje Bosne i Hercegovina i Hrvatske i predao u ruke svetskoj kominterni.